Захваљујући ђацима седмог и осмог разреда школе „ Братство- јединство“ који наставу слушају на мађарском језику и наставници Лидији Борбанди Варга двадесетак ученика осмог разреда наше школе је присуствовало мултидисциплинарном часу. Наши другари из суседне школе и њихова наставница су нам осмислили и реализовали час на мађарском језику уз презентацију о Сенти, граду у Војводини са већинским мађарским становништвом уз симултани превод на српски језик. Сазнали смо нешто ново о историји Сенте, географском положају, архитектури, уметности ( поготово о мађарској сецесији), знаменитостима и Стевану Сремцу ( рођени Сенћанин).

Ученици наше школе и припадници Извиђачке чете „ Црне роде“( вод „Бели вукови“ и јато „Микини цврчци“) провели су три незаборавна дана на Гарашком језеру недалеко од Аранђеловца.

Поред изложбе „Ја српски пишем, читам, мислим“, која је недавно била у свечаној сали Текелијанума, у оквиру истог пројекта, одржана је и радионица са ђацима Гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти. С обзиром да је циљ овог пројекта афирмисање језичке културе и ћирилице, као матичног писма српског народа организовано је једно веома занимљиво такмичење. Ученици ове школе такмичили су се у вештини лепог писања изабраног текста ћириличним писмом. Аутори, организатори и руководиоци ове радионице, сараднице пројекта, биле су Невенка Петровић, професор разредне наставе из ОШ “Мирослав Антић Мика “ из Панчева и Кристина Бекић, професор српског језика и књижевности из Гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти. У квалификацијама за финално такмичење учествовали су ученици петог, шестог, седмог, осмог и деветог разреда. Преписивали су текст по избору, а у други, финални круг пласирало се 15 такмичара. 

Након овог дела такмичења Комисија у саставу: Драгомир Дујмов, Јулијана Мијатовић и Милош Ристић је изабрала најлепше радове.

Најлепши рукописи ће бити истакнути на паноима и веб-старници школе као и на посебној фејсбук старници.

Данас, више него икада, технологија преузима водећу улогу у свим областима друштва па и у области наставе и образовања. Преплављени техничким помагалима и осуђени на ефикасност и ученицима и наставницима је рукопис „споредна ствар“, не обраћају пажњу на уредност и тачност већ на то да се што пре запише и да је садржај онога што је написано исправан и задовољавајући. Писање је маргинализовано као непотребно, као губљење времена и досадна, бесмислена радња.

Међутим, писање је важно. Оно није само средство споразумевања већ игра веома важну улогу у физиолошком развоју можданих функција. Покрети руком активирају регије у мозгу које су задужене за размишљање, памћење и продукцију језика, односно регију која је задужена за складиштење и задржавање информација. Пишући, ученици усмеравају пажњу на то штa пишу, памте садржај који записују или активно слушају, прате и воде рачуна о просторној организацији на папиру и координирају покретима руке и ока. Дакле, писање је вештина фине моторике обликовања слова.

Писање је темељ за даље учење и треба га подстицати свакодневно, као и освестити колико је та способност заиста важна за активацију мозга, концентрацију и мишљење. Ово такмичење је покушај да се подстакне жеља за вежбањем лепог, прецизног и читљивог рукописа.

Поред тога, истиче Кристина Бекић, шеф српског актива у Гимназији, за децу у дијаспори је од посебног значаја да негују писање ћирилице. Они, наиме, врло често само у нашој установи долазе у контакт са ћириличним писмом. Уколико се у настави занемари вежбање и усавршавање ћириличног рукописа код деце, нестаје део традиције, културне баштине и идентитета српског народа.

Едвард Ли Торндајк, амерички психолог се залагао за употребу „графометра“ у дефинисању квалитета рукописа. Када за један рукопис кажемо да је добар, а за други да је лош, говоримо о неком посебном квалитету рукописа који је или субјективан или објективан. Објективно оцењивање рукописа обухвата следеће елементе: покрет, читљивост, образац слова, величина, нагиб, искошеност, размак између слова и речи, однос слова у односу на линију, униформност нагиба, укошености и боја линије, то јест притисак оловке.

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ У ТЕКЕЛИЈАНУМУ

У будимпештанском Текелијануму - задужбини Саве Текелије, отворена је изложба под називом „Ја српски пишем, читам и мислим“, аутора Светлане Месицки, кустоса и етнолога из Народног музеја у Панчеву и сараднице Гордане Стојанов, сликара конзерватора. Изложба је постављена као прилог акцији „Негујмо српски језик“, коју води Министарство културе и информисања Републике Србије, а којом се указује на друштвени задатак да се афирмишу језичка култура и ћирилица као матично писмо српског народа.

Пројекат се састоји од изложбе и радионице. Посетиоци изложбе имали су прилику да виде паное са исписаним изјавама деце, као и мисли писаца о језику и појединим језичким појмовима. Поставку је отворио Немања Ротар, члан Градског већа за културу и омладину града Панчева. Радионица ће бити одржана током новембра, у Српској школи у Будимпешти, а у рад ће бити укључени ђаци седмог и осмог разреда основне школе и првог и другог разреда гимназије.

Како су објавили организатори изложбе - будимпештанска цивилна огранизација "COOLTURE", Задужбина Саве Текелије и Народни музеј Панчево, сарадници на пројекту су и Основна школа „Мирослав Антић“ из Панчева (Невенка Петровић, професор разредне наставе), Гимназија „Урош Предић“ (професорка Весна Миливојевић), такође из Панчева, као и Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла“ из Будимпеште (професорка Кристина Бекић). Издавач изложбеног материјала и главни носилац пројекта је Милан Кићевац, оснивач Фондације за културу и развој "COOLTURE", из Будимпеште.

tekst